Na osnovu istraživanja koje je sproveo Institut za Edukacijska istraživanja na Grifit univerzitetu u Australiji, plivači mlađi od pet godina pametniji su od svojih vršnjaka. Nakon ispitivanja više od 7.000 dece u Sjedinjenim Američkim Državama, na Novom Zelandu i u Australiji, uzrasta ispod 5 godina, došlo se do zaključka da deca koja plivaju u poređenju sa svojim vršnjacima koji to ne čine imaju bolje rezultate, kako u razvoju jezika, tako i u kognitivnom i psihičkom razvitku. Pored toga, pokazuju bolji napredak u vizuelno-motornim sposobnostima, kao što su sečenje papira, bojenje i crtanje linija i oblika, kao i u rešavanju mnogih matematičkih zadataka. Imajući ovo u vidu, ne iznenađuje podatak da plivači na univerzitetima u SAD-u imaju bolji prosek ocena nego studenti koji se bave nekim drugim sportom. Još jedan od razloga zašto treba plivati jeste minimalan rizik od povrede.
Mnogi od nas provode dosta vremena sedeći za računarom (kod kuće ili na poslu) ili učeći u nepravilnom položaju, što dovodi do nepravilnog držanja tela sa savijenim ramenima. Plivanje je najpreporučljiviji oblik vežbe i često se koristi kod rehabilitacije raznih povreda, ili kod ljudi sa skoliozom. Plivanje pojačava stabilnost tela, tj. leđa i ramena i time pomaže da se postigne bolje držanje. Držanje je važno iz nekoliko razloga:
Priroda disanja prilikom plivanja je precizna i tempirana. Uz to, unošenje vazduha je ograničeno količinski i po učestalosti. Zbog veće gustine vode, pluća moraju intenzivnije da rade kako bi obezbedila kiseonik za krv, čime se poboljšava njihov kapacitet. Ovo omogućava veći kapacacitet pluća i neprestani unos kiseonika.
Plivanje poboljšava izdržljivost mišića iz razloga što voda ima 10 do 15 puta veću gustinu od vazduha. Veći otpor uzrokuje jačanje mišića. Plivanje prouzrokuje efekte iste kao i da ste vežbali u teretani, ali umesto tegova, za treninge otpora koristite prirodnu gustinu vode.
Plivanje je odlična kardiovaskularna vežba koja poboljšava rad, najvažnijeg mišića, srca, bez jakog napora, jer se izvodi u vodi, za razliku od trčanja, gde kolena osećaju nelagodnost zbog tvrde podloge.
Lagano plivanje pozitivno utiče na visoki krvni pritisak. U početku treba plivati kratke deonice sa dugačkim pauzama i vremenom skraćivati pauze i produžiti deonice plivanja. Međutim, veliki broj mladih ima problema sa niskim krvnim pritiskom. Niski krvni pritisak je manje opasan u poređenju sa visokim, ali stvara dosta neugodnosti. Redovno plivanje ima pozitivno dejstvo na krvne sudove, a duboko disanje će sve ćelije dodatno snabdeti kiseonikom. Masaža putem otpora vode i poboljšanje cirkulacije uklanja neugodnosti koje prouzrokuje niski krvni pritisak.
Plivanje smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2, a ukoliko imate dijabetes tipa 1, plivanje će pomoći da povećate osetljivost na insulin.
Plivanjem se troši i znatan broj kalorija:
Zato je plivanje odlična fizička aktivnost i za one koji žele da skinu višak kilograma.
Plivanje je jedan od retkih sportova koji vam omogućava vežbanje celim telom, jer se angažuju gotovo sve grupe mišića. Dodajte tome još i činjenicu da pomaže rad srca i imate besprekornu vežbu koja donosi mnogo koristi.
Tako je. Plivanje pozitivno utiče na raspoloženje i pomaže ublažavanju stresa i anksioznosti, jer je to miran i opuštajući oblik vežbanja. Sat vremena na bazenu nakon napornog dana napuniće vas svežinom i energijom. Osim toga, plivanje pozitivno utiče na san i spavanje, sposobnost termoregulacije i imunitet.
Pa šta čekate?