Osnovna prednosti plivanja u odnosu na druge sportove jeste aktivacija svih mišićnih grupa koje doprinose pravilnom rastu i razvoju svakog deteta.
Sa plivanjem je najbolje početi u ranom predškolskom uzrastu. U našoj školi plivanja to je uzrast od 4 godine. Naravno postoje i izuzetci. Osnovni uslov je sociološka i emotivna zrelost deteta da može bez prisustva roditelja da pohađa časove. Kod nas je obavezan probni čas gde stručno lice vrši procenu da li je dete dovoljno zrelo za početak obuke.
Osnovno pravilo je ne dopustiti da se strah razvija. Potrebno je suočiti se sa njim pravovremeno i prepustiti se stručnom licu koje će pomoći da se taj strah savlada.
Presudno je zadobiti poverenje deteta. Zatim postepenim i sistematičnim pristupom dete polako privikavati na vodu. Odabir i selekcija vežbi mora da bude prilagođena sposobnostima deteta. Svakako jedna od prvih vežbi koje koristimo u radu sa neplivačima jesu vežbe disanja i plutanja.
Roditelji imaju presudnu ulogu u odabiru aktivnosti za decu, izboru škole i samom motivisanju deteta da se bavi plivanjem. Plivanje je vrlo složena motorna aktivnost, uči se iz segmenata gde se pokret ponavlja do automatizacije pa se tek onda prelazi na sledeći. U tom procesu deca ponekad gube interesovanje i tu je uloga roditelja i trenera presudna, neophodno je pronaći način da se dete motiviše i dovrši započeto.
Svakako je preporučljivo istrajati u procesu obuke ako ne kroz grupni oblik rada, onda probati sa individualnim treninzima plivanja. Strah sam od sebe neće nestati. Neophodno je suočiti se sa njim a to je svakako bolje uraditi u predškolskom i ranom školskom uzrastu, nego kasnije kada strah postaje intenzivniji i izraženiji.
Naravno, neplivači i poluplivači rade usmereni ka grupnim treninzima dok plivači, pogotovo takmičari, vrlo često iako plivaju u grupi prepušteni su sami sebi, vode neprestane borbe sami sa sobom, prevazilaze svoje granice iz treninga u trening, što svakako jača njihovu ličnost i veru u sopstvene sposobnosti.
Najčešće postavljano pitanje a na njega je teško dati precizan odgovor. Zavisi od deteta prevashodno, njegovih motoričkih sposobnosti, uzrasta, zrelosti, učestalosti treninga, volje i želje da uči i napreduje... Naša škola plivanja od prvog časa usmerena je ka učenju pravilnih tehnika plivanja (kraul, leđno, prsno i delfin), nije nam primarni cilj održavanje deteta na vodi. U praksi se pokazalo kao ispravno, zato što vertikalno održavanje na vodi usporava i odmaže učenje prve dve tehnike plivanja a to su kraul i leđni kraul. Prema tome, proces je dug, nekom je potrebno 6 meseci a nekom i 2 godine kontinuiranog plivanja. Ono što bi trebalo da bude presudno roditeljima jeste da dete zavoli plivanje, trenere, da rado dolazi i ima kontinuiranu aktivnost koja će svakako dovesti do krajnjeg cilja ako roditelji budu strpljivi i istrajni.
Poslednjih godina deca nam dolaze po preporuci lekara zbog raznih deformiteta koji su posledica, kako smanjene aktivnosti dece, tako i nezdrave ishrane i gojaznosti. Ono što je bitno napomenuti jeste da korektivnu ulogu posture tela mogu da imaju samo pravilne tehnike plivanja. Zbog toga apelujemo na roditelje, pogotovo na one čija deca imaju određene deformitete, da istraju i sačekaju da proces obuke bude doveden do kraja, kako bi plivanje imalo korektivno dejstvo na određeni deformitet.
Delimično na to sam odgovorio u prvom pitanju. Aktivacija specifičnih mišićnih grupa koje utiču na pravilan rast i razvoj i sposobnost deteta. Pored toga imamo pozitivan uticaj vode na čovekovo telo, usled termoregulacije poboljšana je cirkulacija, povećava se plućni volumen, pozitivno utiče na razvoj srčanog mišića i pozitivno deluje na imuni sistem. Ono što vrlo često govorimo našim polaznicima je da ne postoji osoba koja ne može da nauči da pliva, pitanje je samo koliko kome vremena treba. Plivanje kao veštinu, zanemarujući druge prednosti, trebalo bi da savlada svaki čovek pre svega iz bezbednosnih razloga.
Odgovore dao: Đorđe Jovanić, koordinator škole plivanja PK "Swim Way" Beograd